Ispovesti

Da na samom početku odmah kažem, moj suprug je divan i uspešan u svakom smislu. Međutim, uvek ima tu neku setu u pogledu, tu neku knedlu koju proguta, vrlo retko se smeje zaista. Pokušala sam pričati i ne saznam puno (iako sam psiholog), uglavno razgovor svede na to da je mnogo grešio i da se mnogo kaje. Da jedini put kad je pravo birao, to je kada je mene izabrao. Kaže i da ga u životu za zemlju držimo samo deca i ja i da živi da nas učini srećnima i obezbedi. Slagala bih kada bi rekla da nije strastveni ljubavnik, prava muškarčina, snažna figura svojoj deci i uspešan u svom poslu/sposoban da privredi. Prvi ustaje, decu obožava i brine o njima, rekreativno trenira, ništa ne ukazuje na neku depresiju ili nešto gore. Zaista ne mogu dokučiti šta je to toliko duboko i veliko gde je on pogrešio, a nije da nisam kopala.