Ispovesti

I dalje vagam, i dalje mi nije jasno da li je problem u meni ili svih drugih oko mene. Ne podnosim dečkovu familiju ni društvo, da se razumemo nikad nisam bila zla, uvredila nekoga, uvek sve fer i usluge činila. Razmišljala sam što je to tako i shvatila da su oni svi ja pa ja fazon, kad se okupe muškarci se napiju i pričaju situacije koje samo meni nisu smešne iako se svi smeju. Za mene znam da misle da sam dosadna i čudna jer sam povučena i ne izlazim. I bude mi ružno kad čujem da tako o drugome pričaju, ne želim da čujem tako o sebi. A sa druge strane, imam drugaricu koja je ista, i dečko joj je isti, i društvo je kulturno i fino i prosto ih niko ne osuđuje kad se kreću u takvom društvu. Osećam da me samo ona razume, a da svi ostali misle da sam čudna. Sa jedne strane se borim da li da se menjam jer donekle su i u pravu, sa druge ne želim jer osećam da mi je ispod nivoa to pijančenje. Već dve godine osećam da nigde ne pripadam kad god sam sa tim ljudima.