Ispovesti

Oh kako sam pogrešila, gde sam i šta uradila za 10 godina ne znam. Ta neka brzina života je učinila da zaboravim na njega i nas, a volela ga ko Boga i još uvek volim. Nije da nije pričao, nije da nije molio za pažnju, za ljubav i nas ali sve je nekako ispalo važnije od nas. Jurila oko posla, i karijere, sestre, mojih, drugarica. Prvo je toleerisao, posle se nije slagao ali on je moj tako sam sebi lagala, mislila oprostiće. Tražio je da pravimo porodicu, odlagala, imala “bitnijih posla”, sve dok jedne večeri nisam zatekla prazne ormare i stan. Bila sam ljuta umesto da se izvinjavam i plačem. Sada je srećan ima neku “običnu” ženicu, vidim slike, stalno izlaze, verio je (iako sam to stalno odlagala i odbijala), čujem čekaju dete, sve u tih godinu dana udesio. Sada bih i svu karijeru i sve ostalo dala da me još jednom ujutru onako muški zagrli. E moja glupa i gorda Snežanaa.