Ispovesti

Nisam kupovala dečija kolica i krevetac, jer nam je moja sestra dala. Ona je rodila dvoje dece i neće joj više biti potrebno. Takođe, od prijatelja smo pozajmili neke manje aparatiće koji pomažu bebama u prvim danima, odnosno mesecima. Samoinicijativno su nam dali, nismo molili za to. Njima ne treba, a nama, kao i svima sa bebom, znači svaki ušteđeni dinar. Ispričala sam to drugarici iz ulice, rekla sam kako mi je njihova pomoć stvarno značila, jer bi to bio poprilični trošak. Ona je iskomentarisala da sam ja isprosjačila sve to, kako me nije sramota, što rađam dete ako mu ne mogu ništa pružiti. Rekla mi je još i to, da kad se njena sestričina rodila, da su oni sve kupili i da nisu žalili para. I tu mi je prekipelo, rekla sam joj, sve su to kupili tvoja sestra i zet, a ne ti, ti nemaš decu, imaš 40 godina, u životu momka nisi imala, a meni si našla da pametuješ. Posle mi je bilo i krivo, ne znam da li sam i ja preterala na kraju. Nismo se više čule.