Ispovesti

Sa dečkom sam 2 godine. Volimo se dobar, dobar je prema meni, sa te strane nemam zamerku. Međutim, što se više bliži ozvaničenje, to ja više sumnjam. Ponekad više imam osećaj da sam mu mama a ne devojka. Nema inicijativu ni za šta, nigde zajedno nismo otputovali, nikad nema ideju da me izvede već uvek sve meni prepušta. U nekim kriznim situacijama se samo drži po strani jer zna da ću ja sve rešiti. Imam utisak da mu je samo bitno da je našao devojku, i to je to, sedimo u kući i to je sve. Ja pospremam, podsećam ga na neke obaveze itd. Ali sa druge strane volim ga, pažljiv je i brižan, i nije ljubomoran. Plaši me pomisao na budućnost i decu, jer imam osećaj da će većina obaveza spasti na mene, i da pored sebe neću imati muža već još jedno dete.