Daj svoje mišljenje.
Od malih nogu pa sve do sada ja sam mirna, povučena, uvek osećam neki strah itd.. Tako da sa 28 godina nikada nisam imala normalnog dečka i imam samo jednu drugaricu (ali vrednu) sa kojom se družim više od 10 godina.. Ja ne znam šta bih bez te devojke, ona je stvarno pravi prijatelj u svakom smislu te reči.. Iskrena, pametna, prelepa, pretalentovana.. za nju imam samo reči hvale i nema šta ne bih uradila za nju.. Kad god sam u njenom društvu opuštena sam 200 posto, znam da joj mogu reći sve kao i ona meni.. Odmah da naglasim nisam ljubomorna niti ću ikada biti, uvek ću joj poželeti sreću za bilo šta u životu.. Ona se u oktobru udaje i preseliće se u drugi grad.. iskreno ja ne znam kako ću to podneti, imam osećaj da ću ostati skroz sama... Nije mnogo udaljena od našeg grada, ali ipak to više neće biti to.. Odavno znam da za mene nema sreće u ljubavi, imam roditelje koji se ceo život odvratno svađaju, tako da kad ona ode ja neću znati šta da radim..
