Ispovesti

Prošle godine sam mislila da sam najsrećnija žena na svetu. Zdrava i srećna porodica, muž za kojeg sam zahvalna Bogu što mi ga je poslao, lepi odnosi u porodici i sve ostalo. Iznenada gubim roditelja. Moj ceo svet se ruši. Ni sanjala nisam da bukvalno deo tebe odlazi i ne znam kako da se nosim sa tim. Kako vreme prolazi sve me više stižu ti teški osećaji. Dok sam tešila porodicu zaboravila sam da utešim sebe. Sada kada oni polako nadolaze, ja se raspadam. Užasno mi fali. Ponekad se osećam krivom kada uživam u nekom trenutku ili se nasmejem, budem vesela. I da, znam da je pogrešno i da život ide dalje ali toliko mi je žao svih lepih trenutaka koji će doći a on neće biti sa nama. Duša mi plače.