Daj svoje mišljenje.
Kad sam se udala, moj muž nije radio još u struci, nismo živeli odvojeno već na spratu sa njegovim roditeljima, nije imao auto i radio je za malo sitniju paru. Živeli smo tako dve godine. Kupovali osnovno, izlazili uglavnom samo da prošetamo i stvarno smo bili presrećni. Roditelji su mu bili sjajni ljudji, neverovatna podrška i uvek tu za nas. Posle dve godine smo se preselili u drugoj državi, novi ljudi, nov stan, nov život.. Tada je muž počeo da radi u struci i imali smo stvarno više para, ali je tu bio i naš sin pa je opet para pokrivala samo odnovne troškove i bili smo još srećniji, iako nismo i dalje imali ni auto i putovanje. Nakon 9 takvih godina gde smo sve dali od sebe, gde sam i ja počela zarađivati i kad smo konačno sve svoje imali, došli do našeg stana, kola, more, skijanje..nije nam ništa manjkalo! Tada se moj muž razboleo i posle 11 godina braka sam ostala sama sa sinom. E vi recite da li je tako fer i posteno?
