Ispovesti

Ovako je najljepše. Kolege smo i drugari. Mislim, čujemo se gotovo svaki dan, razmenimo svega par poruka, idemo na kafe, ponekad na doručak i od svih kolega i koleginica najbliži je sa mnom. Jedino koliko znam sa mnom na poslu razmenjuje poruke. Poštujemo jedno drugo, ja volim biti u njegovom društvu. Sve više mi se cini da postajemo bliski, a opet niko nema neka očekivanja. Oboje smo zauzeti ali ništa i ne radimo pogrešno. Da smo slobodni verovatno bi jurili nešto više, ovako nema stresa, nema ljubomore. On je prelep i žene prosto padaju na njega tako da nekad mislim da je sa njegove strane samo drugarski jer može imati koju želi. Mislim ja nisam neka lepotica sli sviđam se muškarcima, samo mi je jako teško prići. Čak je i on jednom prokomentarisao kako je sigurno mom partneru bilo izuzetno teško da me smuva. Lepo mi je ovako jer ne radim ništa pogrešno, a opet prija. I sad će osude znam.......