Imam koleginicu sa kojom trenutno ne razgovaram. Voleo sam je kao rođenu sestru, stalno sam joj radio smene, davao novac, i činio sve da bi se ona osećala srećno sa mnom na poslu ali ona me je stalno "kolegijala" i kada joj je bio rođendan sve kolege je pozvala na tortu samo mene nije. Osećao sam se jako loše i rešio sam da završim odnos sa njom i razgovor, rekavši joj da neću više biti budala koja joj je dobra samo kada njoj treba. I da od danas važi pravilo "poslovnog razgovora" i sem toga ništa više. Moram da cenim i sebe i da se previše ne dajem tamo gde se to ne poštuje. Zanima me mišljenje ljudi da li sam dobro postupio?
Ostavi svoj komentar
#92
Volim kako devojke mirišu. pogotovo u proleće.mmm
odobravam 13295 • osudujem 121 • komentari 36
Detaljnije
Ispovest dana
Nikad ne bih mogla da budem sa nekim ko priča moj jezik, ko je iz moje države, i moje religije i kulture. Meni je to previše boring za moj mozak, nestimulativno, kao da je zapisano da ti se srodna duš...
odobravam 46 • osuđujem 241 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Stric se skoro oženio, i on i strina se mnogo vole. U srednjim tridesetim su. Petnaest godina je stric stariji od mene. Ali, drugačiji su od nas mlađih. Ja i devojka uvek moramo da sedimo jedno pored ...
odobravam 1200 • osuđujem 66 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 70 • osuđujem 3724 • komentari 0
Detaljnije
