Ispovesti

Jednu stvar sam shvatio. Kad se šira familija previše druži, uvek neko trpi. Nečija kuća, stvari, novčanik, uvek neko trpi. Naravno čast izuzecima. Ali iz mog iskustva i priča sa drugim ljudima, oni članovi porodice kojima ste najviše davali, pomagali, vama kajsije okrenu leđa. Moji su ranije imali mleka, sira, mesa, jaja, rakije, pekmeza, voća, povrća...tetke i ujaci sa njihovim porodicama im doslovno nisu izlazili iz kuće. Nosilo se nemilice, puni gepeci. Nisu im pomogli ništa nikad. Samo jedni tetka i teča su dolazili da pomognu. I jedni nam pozajmili novac kad je bilo potrebno. Danas u starosti mojima familija više ne dolazi. Ja održavam imanje ali tek toliko za sebe jer se ne bavim poljoprivredom. Imam sve i svašta ali samo za svoju kuću i neke dobre prijatelje. A familija se nije setila ni da dođe na dedinu sahranu. Šta će dolaziti kad ništa neće odneti kući kad pođu.