Daj svoje mišljenje.
Posle vrlo stresnih događaja zaljubio sam se u jednu devojku i konačno posle nekog vremena počeo da osećam radost. Gotovo svi koji su nas poznavali su mislili da smo mi ustvari zajedno jer smo se baš "podudarali" i uvek se izdvajali od ostatka društva nekom "našom" temom, nečim što smo samo mi razumeli, čemu smo se samo mi smejali itd. Pošto smo oboje bili poprilično povučeni ja sam odlučio da dam malo vremena prijateljstvu i vidim malo pomalo ima li tu mesta za nešto više. Meseci su prolazili i meni i svima drugima oko nas se činilo da smo kao stvoreni jedno za drugo i čak su i pred njom mnogi poznanici to i nagovestili ali vrlo suptilno jer je stvarno bila povučena i nisu hteli da joj bude neprijatno. Na moje sopstveno iznenađenje uspeo sam da potisnem dramatizaciju i strah i baš vrlo opušteno, da ne kažem šmekerski joj priznao da mi se sviđa bez nekih preteranih očekivanja ali vrlo optimistično. Malo je reći da sam se iznenadio kad mi se nasmejala u lice...... (kao ludaku...)
