Ispovesti

Bila sam danas na nekoj svadbi, posle ko zna koliko vremena. Svuda oko mene parovi, s decom i bez dece. A u meni gde treba da bude srce-rupa. Mrtvo. Želela sam da budem tvoja, da budeš moj, da budeš sa mnom tu, ali nisi, ti si odabrao drugu ženu, drugi svet, sjajniji, lepši. Ja nisam bila dovoljna! Ostala je rupa u meni zbog čega neću otići na svadbe još dugo, jer me svaka dotuče. I kad me je pitala majka da li je imao neko za mene, rekoh ne! Ne mogu da joj kažem da godinama umireš u meni i davim se u nastojanju da te zaboravim, ali ne da ne ide, nego iznova boli jače. Samo maštam da odem daleko ako i tada uspem da zaboravim da ne biramo koga volimo, sreća ili tuga biraju nas!