Ispovesti

Od 19. do 28. godine, kad su sve moje drugarice i poznanice bile u vezama sa našim vršnjacima, izlazile i putovale sa njima, kasnije se useljavali zajedno, venčavali, neke i dobijale decu, ja sam gubila vreme viđajući se sa deset godina starijim oženjenim tipom. Prošle su mi najlepše godine u hotelskim sobama po beogradskim pripi*dinama dok sam slepo verovala da će se razvesti jer ne može više da podnese ženu iako su u međuvremenu dobili još dvoje dece. Spi*kala sam godine na čoveka kog nisam smela da predstavim ni roditeljima ni prijateljima, koji nije mogao biti uz mene nijednog važnog trenutka, ni na mojim rođendanima, ni na diplomiranju, ni kad sam našla prvi posao, ništa. Tek sa 28 mi je došlo iz du*eta u glavu pa sam ga ostavila i bolovala godinama zbog svega. A sad kad su mi 32 godine, shvatila sam da ja uopšte nisam bila glupa što sam mu verovala nego loš čovek kao i on i to saznanje me je dotuklo.