Trenutno u Betaniji. Čekam operaciju sutra. Muž dolazi na prozor da pruži svu podršku. Prijatelji isto. Roditelji šalju poruke (ne živimo u istom gradu).
A ja, ja se raspadam iznutra. Svet mi je potonuo. Pored ovolike podrške, opet se osećam sama na svetu. Zašto meni u životu sve mora na teži način???
Ostavi svoj komentar
#93
Inače kad piškim gađam zidove šolje, ali ne danas. Danas mi je rođendan i piškim u centar! Nek žubori potočić.
odobravam 12098 • osudujem 616 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
Bivša je imala ramena kao muško, široka, jaka.
Znam da je imala težak život i da je radila teške fizičke poslove i to nije za ruganje i podsmehivanje, ali draga trebala si da prikrivaš to.
Ne ti još v...
odobravam 23 • osuđujem 459 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Izgubili smo bebu u petom mesecu trudnoće. Da ne dužim šta i kako, prošlo je samo mesec dana a ja imam osećaj kao da je prošao ceo život, kao da sam juče bila trudna i dalje se držim za stomak i kad u...
odobravam 1313 • osuđujem 49 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Roditelji su brata izbacili iz kuće jer je prevario snajku koja je trudna (treće dete) sa nekom ludačom koja je navodno trudna sa njim. Ja mu takođe nisam dozvolio da ostane kod mene sa mojom porodico...
odobravam 3176 • osuđujem 40 • komentari 0
Detaljnije
