Daj svoje mišljenje.
Odsekao sam prijateljstvo od 4 godine zbog devojke, njoj su ti ljudi smetali zbog, po meni, opravdanih razloga i nakon silnih svađa i razgovora sa njom više nisam ni bio u stanju da ih vidim istim očima, imao sam izbor, ona ili oni i izabrao sam nju, volim je više od svega. Strašno mi je krivo sada jer znam da je uslovno sve bio moj izbor, ali moram sebi da priznam da se nakon svega osećam ugušeno, mislio sam da će svađe prestati kada ih odsečem, ali nisu, a započinju oko najmanjih sitnica. Mlad sam i želim da živim, a trenutno je sva moja energija usmerena na nju, školovanje i posao, jeste da imam dosta poznanika ali nikome ne želim da se utrpavam. Generlno mi gubljenje ljudi pogotovo bliskih teško pada zbog mog mentalnog stanja uzrokovanog malo težim psihološkim traumama, mislio sam da neću dozvoliti da me ovo sve ovoliko pogodi i da ću zbog nje uspeti da se izborim, ali nisam. Ne znam šta da radim, krivo mi je jer ne mogu da budem stabilniji i srećniji za nju. Nije ona kriva.
