Daj svoje mišljenje.
Moj otac boluje od vaskularne demencije. Velika patnja za njega, a i za celokupnu porodicu. Svi smo se angažovali oko njega. Na smenu dežuramo kraj njega i pazimo ga kao malo dete. Najgore su nam noći, jer on uopšte ne spava noću i to traje osam meseci. Preko dana spava sa prekidima, najduže sat vremena. Ostale članove porodice čekaju dnevne obaveze. Moj otac ne prepoznaje svoj stan. Dezorijentisan je u prostoru, verbalno agresivan, a mi se trudimo da mu pružimo što više ljubavi, bez obzira što nas psuje, vređa i sve razbacuje. Kada mu se razbistri um, često plače. Žao mi je što se tako razboleo. Zabrinuta sam za članove svoje porodice, jer su umorni, iscrpljeni i ponekad očajni. Niko od nas nije za opciju da ga smestimo u dom, jer ne želimo da ga neko vezuje, da nije presvučen ili da mu daju neke prejake lekove. Mene bi grizla savest zbog toga. S druge strane, zabrinuta sam za zdravstveno stanje ostalih ukućana, jer mnogo pate. Možda bi trebalo da se bolje organizujemo.
