Moj verenik plovi i ne bude kući po 5 meseci. Tih nekoliko meseci koliko je na brodu, sa njegovim roditeljima se čujem samo kada ih ja pozovem i kada ja pođem da ih vidim. Nikada u životu me nisu pozvali prvi da pitaju kako sam i šta radim. Imam osećaj da kada bih i ja prestala njih da zovem, da se mi uopšte onda ne bi čuli. Nikad nisam stekla utisak da me ne vole, da im nisam draga, ali ljudi prosto iz nekog razloga nemaju potrebu da me nazovu prvi i pitaju kako sam. Nisam se požalila vereniku, ali me ovo iskreno boli.
Ostavi svoj komentar
#309
Ušla sam u seksi šop na Zelenjaku - i bilo mi je lepše nego u Zari!
odobravam 1258 • osudujem 67 • komentari 19
Detaljnije
Ispovest dana
Koleginica kuka kako dođe sa posla u prazan stan gde je niko ne čeka. E šta bi dala da se mogu vratiti u mladost i to vreme kad sam bila sama, nikad se ne bi udala. Petak, dolazim premorena, listam no...
odobravam 343 • osuđujem 24 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Ja volim i poštujem svoju suprugu, ali ima jednu manu sve dijeli sa svojom sestrom. To nije problem oko nebitnih stvari, ali naše intimne stvari ipak ne bi trebala dijeliti. Prije 10tak dana dok smo o...
odobravam 1164 • osuđujem 43 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4206 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije
