Daj svoje mišljenje.
Upoznala sam ga u januaru. Bio je drugačiji od svih. Dopisivali se svakog dana, bez prestanka. Toliko toga smo delili, toliko sitnica koje su mi značile više nego što je znao. Izašli smo i sve je bilo baš…lepo. Ali ja sam tada bila uplašena. Umesto da mu kažem koliko mi znači, rekla sam da nisam spremna za vezu. Da ne želim ništa. I tako sam ga oterala. Prošla su tri meseca. Oboje smo još uvek bili sami. Očigledno se voleli, ali došlo je do nesporazuma i opet je sve stalo. Kao da nas je uvek nešto razdvajalo u pogrešnom trenutku. Tri meseca kasnije ponovo smo počeli da se dopisujemo. Bila sam srećna. Pomislila sam da možda ipak postoji neka šansa. Ali razbolela sam se i nisam mu odgovorila na poruku 12 sati. Samo 12 sati… A on je valjda mislio da ga ignorišem. Kada sam mu odgovorila samo je video poruku. I nikada više ništa nije napisao. Došao jul. Išla sam gradom i videla ga. Ali nije bio sam. Srce mi se steglo kao nikad pre. Toliko dugo smo se voleli. A istina je da ga ja još volim.
