Treća godina kako smo u braku. Od samog početka naš brak ima faze i to faze koje baš osciliraju - od toga da želim da se razvedem sad tog momenta i da mu to govorim, do toga da ja tog čoveka volim više od ičega i da se zahvaljujem na njemu... Ne razumem svoja osećanja, ne razumem da li je to normalno i zašto sve tako. Smetaju mi neke njegove osobine, par nekih navika, ali u nekom trenutku sve to zaboravim i samo mi je dovoljno kakav je prema meni, a zaista ume da bude divan... A u nekom drugom trenutku mislim da te njegove osobine i postupke ne mogu više da trpim i da neću da budem sa njim (neka korišćenja na poslu, njegovo ćutanje svakom i dopuštanje da ga svako gazi, a meni dođe i kaže za sve si u pravu...). Ne znam kako da ovo prestane, 3 godine kao da su u meni 2 osobe, 2 žene koje žive 2 braka al sa istim muškarcem...
Ostavi svoj komentar
#338
Jedem porodični sladoled i na porodicu ne mislim.
odobravam 1768 • osudujem 829 • komentari 26
Detaljnije
Ispovest dana
Nakon završenog doktorata sam pozvala drugaricu u grad. Nismo se vidjele izuzetno dugo i mislila sam da ovo može biti jedna lijepa prilika. Da se zaista vidimo, umjesto da slušam kako se moramo vidjet...
odobravam 35 • osuđujem 366 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Muž ima sina iz prvog braka, koji već godinama studira u Kanadi. U Srbiji ima svoj stan koji izdaje (majka mu živi u Nemačkoj). Sada završava studije i planira da se vrati ovde, ali planira da živi sa...
odobravam 1347 • osuđujem 60 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4065 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije