Ispovesti

Prije sam itekako znao da se uklapam sa ljudima, bio duhovit, zabavan, smešan - što bi se reklo "aura", privlačio sam ljude sebi. Nakon nekih problema, što velikih, što malih(porodičnih i "ljubavnih"), totalno sam izgubio sebe, jer sam previše osetiljiv. Ne znam da komuniciram sa ljudima, ne znam da se ponašam u društvu. Jedva čekam samo da pobegnem i odlutam sa mislima, jer me uhvati neki nemir. Izgubio sam svoju energiju i ne mogu nikako da je povratim. Čitam, treniram, vežbam, radim naporno, kako na materijalnom, tako i duhovnom putu, ali mi samo još veći pritisak postaje. Želio sam da odem obaviti razgovor sa psihologom, ali mislim da je to rupa u djetinjstvu koja se ne može zakrpiti nikako.