Daj svoje mišljenje.
Uvek sam bila u fazonu da ne želim brak i decu. Kad sam upoznala sadašnjeg dečka tako sam mu i rekla, pokazivala, stalno se šalila na taj račun, ismevala ljude tipa kad neko kaže svadba, ja pitam ko se zeznuo? Kad neko spomene meni udaju, ja kažem nisam luda Itd... On je rekao odavno da bi želeo to sa mnom to sve, ali prihvata ako neću jer me jako voli, nije neko ko forsira. Nismo ozbiljno pričali na tu temu, već tako kroz situacije i komentare. Međutim nakon 3 god.od kojih 2 živimo zajedno, ja sam ga jako zavolela, sve njegove kvalitete, da je probudio u meni želju sa porodicom. Želim decu, kao i brak jer ne želim vanbračno dete, ipak sam mišljenja da ako se nešto od toga "radi" da se radi tradicionalno i kako treba. Malo je čak počelo da me i nervira kad me nazove devojkom, ne želim da budem "devojka" kad budemo imali 50. A on se nekako pomirio s tim. E sad je problem što ne znam kako da mu to kažem a da ne ispadnem paćenica koja traži da se uda. Znam da zvuči glupo ali jače je od mene.
