Daj svoje mišljenje.
Kad mi je otac umro svi su govorili trebaš ovako trebaš onako, moraš napustiti posao, moraš upisati faks, kad sam upisao faks prigovarali su što nisam položio za auto, kad sam promenio faks neki nisu hteli da pričaju sa mnom, govorili su nećeš moći da upišeš, teško je to, kad sam upisao bilo je eh kad krenu ispiti, kad sam počeo da redam desetke bilo je ma pusti ispite jel ima posla, kad sam se zaposlio bilo je a kad ćeš dobiti ugovor, kad sam potpisao ugovor bilo je a kad će za stalno, pa kad će ženidba, pa kad će brak, pa nemoj napustati posao nemaš drugi izbor u životu... Stvarno sam umoran od svega, trpim pritiske i stresove na poslu svakodnevno jedva čekam da ga napustim a znam da opet pola familije neće pričati sa mnom što ću napustiti posao... Stvarno se zapitam jel ljudi imaju neke svoje probleme u životu ili su im tuđi problemi najbitniji i odakle im hrabrosti da se mešaju u tuđi život. Samo želim da se odselim negde gde me niko ne zna...
