Ispovesti

Imam 21 godinu i čitav život sam se selila – svake dve-tri godine drugi grad, druga škola, drugi ljudi. I svaki put kad bih nekog napokon upoznala i osetila da sam blizu nečeg toplog, to bi se prekinulo. Sad, kao odrasla osoba, shvatam da sam ostala bez ijednog prijatelja. Ne zato što sam se odvojila od ljudi, već zato što se nisam nigde stigla zadržati dovoljno dugo da me neko stvarno upozna.) Trudila sam se: na fakultetu, u srednjoj, u parku dok šetam psa, preko poznanika… ali ljudi su zatvoreni, već imaju svoje krugove i ne žele nikog novog. A ja ne želim da se namećem, ni da se guram tamo gde se osećam kao višak. Ne mogu više da se pravim da je sve u redu. Nemam s kim da podelim ni dobru ni lošu vest. Nemam s kim da idem na kafu, na more, da gledamo film, da ćutimo zajedno, da se šalimo, da se glupiramo. U vezi sam već pet godina. On mi je oslonac, najbolji prijatelj i partner. Ali ne želim da mi partner bude sve u životu – to nije zdravo, ni fer. Želim da imam prijateljstvo..