Plače mi se ceo dan. Zato što sam žena, što sam postala jako ranjiva od kad sam postala majka, što nisam dobila odgovarajuću pomoć porodice kad sam rodila dete, što ni sad ne mogu bebu da ostavim i predahnem makar jedan dan. Moja majka želi da mi pomogne ali ne može jer brine o mom ocu, svekrva isto želi da pomogne ali ne može zato što je slaba i bolesna. Pomažu malo koliko mogu ali to nije dovoljno i ja sam konstanstno rastrzana na sto strana i dođe mi da izađem na ulicu i vrštim "NE MOGU VIŠE". Pri tome, muž i ja smo odložili emigraciju da bi nam porodica pomogla oko dece dok su mali, a samo mi je još teže zbog svega. Nisam ni tamo ni ovde. Mislim da sam postala neurotična, ako nisam još sigurno sam na dobrom putu. Ne vidim svetlo na kraju tunela, čini mi se da je od sada pa nadalje život samo patnja pa koliko izdržim.
Ostavi svoj komentar
#233
Uvek kad se iskakim pogledam u govance, da proverim kol'ko je izaslo.
odobravam 1188 • osudujem 173 • komentari 33
Detaljnije
Ispovest dana
Napokon sam si kupila apartman na moru o kakvom sam uvijek sanjala, još otkad sam bila mala djevojčica. Nema ništa ljepše od tog kad se učenje, trud i rad isplati. Želim svima da se ovako osjećaju i d...
odobravam 373 • osuđujem 6 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Nakon završenog doktorata sam pozvala drugaricu u grad. Nismo se vidjele izuzetno dugo i mislila sam da ovo može biti jedna lijepa prilika. Da se zaista vidimo, umjesto da slušam kako se moramo vidjet...
odobravam 86 • osuđujem 1360 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4150 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije
