Već godinama se borim sa zdravstvenim problemom, a lekari samo prepisuju lekove naslepo – bez stvarnog truda da razumeju šta mi je. Ne zanima ih uzrok. Ne daju nikakav savet.
Ponekad imam osećaj da ih ni ne zanima moje stanje. Gledaju me kao još jedan papir, još jedan broj u sistemu.
A ja nisam papir – ja sam čovek koji pati.
Sve više gubim poverenje i snagu.
Kako da se izborim sa ovim osećajem napuštenosti od onih koji bi trebalo da mi pomognu?
Da li je još neko prošao kroz slično?
Nekad se osećam kao da se lečim sama.
Ostavi svoj komentar
#233
Uvek kad se iskakim pogledam u govance, da proverim kol'ko je izaslo.
odobravam 1188 • osudujem 173 • komentari 33
Detaljnije
Ispovest dana
Napokon sam si kupila apartman na moru o kakvom sam uvijek sanjala, još otkad sam bila mala djevojčica. Nema ništa ljepše od tog kad se učenje, trud i rad isplati. Želim svima da se ovako osjećaju i d...
odobravam 373 • osuđujem 6 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Nakon završenog doktorata sam pozvala drugaricu u grad. Nismo se vidjele izuzetno dugo i mislila sam da ovo može biti jedna lijepa prilika. Da se zaista vidimo, umjesto da slušam kako se moramo vidjet...
odobravam 86 • osuđujem 1360 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4150 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije
