Nedavno sam diplomirao građevinu. Uložio sam godine truda, stresa i odricanja da bih stigao do tog cilja. Ipak, ono što me najviše boli nije samo umor koji je ostao iza mene, nego tišina koja je uslijedila. Ni od rodbine ni od djevojke nisam dobio čak ni najmanji znak pažnje. Niti čestitku, niti čokoladu, ništa. Kao da taj trenutak za njih ne postoji. Kad god spomenem nešto u vezi s diplomom, imam osjećaj da svjesno izbjegavaju tu temu. Ne mogu opisati koliko se zbog toga osjećam prazno, nevidljivo.
Ostavi svoj komentar
#248
Pre par meseci sam imao najvece pijanstvo u zivotu, nista strasno se nije dogodilo sem sto sam se usrao u gace. Od tada mi najbolji drugari sta god im kazem odgovaraju sa "ne seriiiiiii?"
odobravam 1539 • osudujem 71 • komentari 24
Detaljnije
Ispovest dana
Imam koleginicu koja nosi kopije satova, torbi, odeće poznatih brendova, ali ...to njoj odlično stoji! Ima to samopouzdanje bogatih i hladan stav, brine o telu, uvek je fit, ne ponaša se nadmeno, skor...
odobravam 245 • osuđujem 46 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kuma mi se naljutila jer sam otvoreno podržala njenog supruga tokom razvoda i borbe za dete. Zajedno smo studirale medicinu, ona se na drugoj godini zaljubi. Njeni nisu prihvatili vezu jer još uvek st...
odobravam 1728 • osuđujem 70 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4286 • osuđujem 33 • komentari 0
Detaljnije
