Daj svoje mišljenje.
Posle udaje, prve skoro 2 godine braka i mog života u inostranstvu nisam radila jer je zbog kovida sve stalo i nisam mogla da nađem posao. Živeli smo u jednoj sobi koja je imala kupatilo, a zajednička nam je bila kuhinja za sve nas koji rentamo sobe. Onda sam radila 2 godine i skupili smo zajedno novac za učešće za kredit za stan. Stan i kredit su na oba imena, i sve je pola pola računi, troškovi, kredit… muž dobija unapređenje i duplo veću platu od mene. Meni od plate ne ostaje ništa a on je i ove i prošle godine išao u Srbiju. Bio je u kafiću sa bratom i snajom i moj drug konobar ih je čuo kako priča da me je pritegao da ne bi ništa uštedela i da me nije doveo da zarađujem već da pokrivam troškove i dogovarao se da on bratu kupi auto za 10 000 evra. Nije mi smetalo ni siromaštvo, ni oskudica već ovakvo proračunato zlo u koji se pretvorio. Da ne mogu da imam crni fond da posetim roditelje posle 5 godina i za zubara. Na šta sam ja to pristala i kako sam se našla u ovoj situaciji?
