Ispovesti

Svaki dan se svađam s verenikom jer ne želi isto što i ja. Ja bih da živimo u Beogradu, kupimo stan na finom mestu, dete odgajamo u sredini s više mogućnosti. Ne bih mogla da smislim život u mestu kao npr Kruševac odakle smo oboje. On bi da se vratimo, imaju veliku kuću u gradu, roditelji, velika familija... Kaže smorio ga je život u stanu, gužva, nervoza, cene svega a mene smara malograđanština, monotonija, stalno iste priče, isti ljudi, svi na isti kalup. Poslednjih 7 godina sam toliko toga doživela i iskusila, upoznala različitih ljudi da o vraćanju nazad nikada nisam ni pomišljala. Da ne spominjem mesta za izlazak, koncerte, dešavanja. Da napomenem, majka je sama dole, i čak bi i više značilo da budem s njom, ali me podržava u mojim namislima. Zona komfora je ubica napredka, zapamtite.