Daj svoje mišljenje.
Sa 17 godina sam imao saobracajnu nesreću. Vraćao sam se iz škole i da bih brže stigao kući stopirao sam. Povezao me je jedan čovek posle 5 minuta sleteli smo sa puta i udarili u banderu. Betonska bandera je bila slomliena od udarca. Njemu ništa nije bilo,ja sam bio sav slomljen i jedva ostao živ. Izleteo je u krivinu sa brzinom od 130. Kasnije se ispotavilo da je imao 1,7 promila alkogola u krvi. Ne sećam se tačnog detalja šta se desilo, da li sam ja osetio i pitao ga da izađem iz auta. Prošlo je par godina posle toga moj oporavk je trajao. Vozim skuter, od jednom kreće neka kiša išao sam 30 km/h i dao žmigavac da skrenem nisam krenuo da kočim skuter je proklizao, kao da me neko gurnuo. I u padu čujem kako škripe gume iza mene, ja podižem skuter brzo i ugledam u autu isti taj čovek. Nisam imao jezu nikada toliku u životu, oblilo me je kao da nisam u svojoj koži. Pogledali se i on je produžio dalje. Preselio sam se u inostranstvu i sretnem istog tog čoveka u prolazu, da li je ovo neka sudbina, da li je realno?!
