Daj svoje mišljenje.
Nikad neću zaboraviti, u srednjoj školi, kad sam imala jednog dečka, otišla sam kod njega u njegov grad, i poslednji bus za nazad nije išao, sledeĉi je bio tek oko 4h ujutru. I on umesto da čeka sa mnom, ostao je kući jer mu roditelji nisu dozvoljavali izlazak posle 10. I tako sam ja čekala u novembru mesecu sama-samcijata na stanici, dok su neki sumnjivi likovi sve vreme obilazili oko mene (sva sreća, ništa se nije desilo). Sva sreća oko 1h je drugarica s njenim bratom došla po mene... Moji nisu imali auto i nije ih bilo briga. Sutradan sam raskinula s njim jer sam smatrala da to nije uopšte 'džentlmenski' od njega, onda je plakao mesec dana, izvinjavao se, ali čoveče, ne mogu da verujem i dalje da mi se to desilo...
