Daj svoje mišljenje.
Nema do svoga i svoje kuće/stana. Kad sam bila tinejdžerka, mama i ja smo otišle u drugi grad kod nekog čovjeka kojeg je ona upoznala na FB, on nam je obećavao sve i svašta, da ćemo živjeti kao u bajci, a mi na to nasjele jer smo bile očajne od života u neimaštini i tatinom piću. Na kraju je ispalo sve još gore nego što nam je bilo kod kuće. Sve je bila laž. Malo smo se bojale povratka u naš grad, pa smo odlučile naći neki smještaj al tamo je bilo još gore. Najprije smo našle kod nekog bračnog para sa sinom, al ti ljudi su bili ludi. Pogotovo taj tip, hvalio se kako je agresivan, nasilan i da voli tući ženu, a ona je na to govorila samo; Da da tako je.. Bože sakloni. Prenoćile smo i otišle kod nekog starca kojeg su nam oni preporučili, al nije ni tamo bilo mnogo bolje. Preko dana je bilo OK, a po noći se mama ustala da zapali cigaretu jer nije znala da taj starac spava u dnevnom, i on se izvikao da se njemu neće nitko ustajat po noći pušiti i da se gubimo ujutro. Vratile smo se kući...
