Daj svoje mišljenje.
Meni muškarci nisu jasni, evo konkretno moj primer. Sa dečkom sam već 2 godine u vezi. Pitala sam ga već par puta da li planira ozbiljno sa mnom, da li želi da živimo zajedno... Svaki put kad ga pitam nije vreme, uvek pominje obaveze, posao kako nismo blizu jedno drugog (živimo 30km razdaljine), kako ne možemo kod njegovih (niti želim imam svoj stan koji sam nasledila od bake on može da dođe tu). Uglavnom svaki put razočarenje. I odjednom navatam ja njega da se dopisuje sa drugim devojkama i svašta ja tu nešto nađem i naravno raskinem. On me je molio da se pomirimo i kako će sve biti bolje. Ajde dam mu šansu jer ga volim. Sledeće što on predlaže je da živimo zajedno, da želi da pokušamo da napravimo bebu, brak... Nije mi jasan taj prebačaj odjednom. Naravno od toga nema ništa jer sam se ohladila i planiram za koji dan da ga ostavim. Oprostila sam mu sve ono, ali ne mogu da zaboravim i ohladila sam se prosto. Neću da ga zavlačim, a neću ni sebe da patim. Zbunjuje me sve ovo.
