Daj svoje mišljenje.
Nisam udata. Ali radim su ženskom kolektivu i čujem svašta od udatih žena. Kaže jedna muž joj putuje mora mu spakovati stvari, lik ima 30 godina i žena mu pakuje stvari. Druga muža budi na posao jer ga ni tenk ne može probuditi. Druga kaže samo ona rasprema u kući jer joj je muž rekao da ga oslobodi kućnih obaveza, jer on se vise umori na poslu.
Uglavnom mene je strah udati se. Ne mogu zamisliti da meni muž pakuje kofer, jer odkud on zna šta meni tačno treba. Ili ja njemu, zamisli nešto zaboraviš i on ti onda zvoca za sopstveni kofer 🫣. Ili moraš buditi muža kao djete za školu. Ili samo ti da rintaš i na poslu i kući. Posao u kući je najteži, jer niko ko to ne radi ne doživljava koliko obaveza u jednom danu se završi, a ne vide se. Za mene su to sve degenerici, zreli za letvu preko leđa. Nadam se da se neću ni udati ako će mi tako biti.. a mogu misliti kakvih još slučajeva ima, a da se ni ne priča..
