Daj svoje mišljenje.
Kakvog sam muža našla, kakvu muškarčinu, shvatila sam tek proletos na moru. Ono što je on činio/čini za mene i decu sam uzimala za normalno (u biti i jeste). Međutim pored drugaricinih i sestrinih muževa, na zajedničkom letovanju sam shvatila šta znači biti muškarac. To je čovek koji ustane u zoru, otpiva 30m da napuni boce sa slanom vodom za decu, kupi vruće testo i sveže povrće/voće. Skuva kafu, pusti muziku i sve nas probudi, mazi, ljubi. Organizuje gde se ide tog dana, igra se sa decom na plaži, voda ih tamo vamo. Ni jednom nije pogledao cure, iako su mu 2 prišle, otkantao ih odmah. Da ne pričam da je put sam finansirao i organizovao i u društvu se najčešće hvatao za novčanik. Malo govori i nikad nije lošeg raspoloženja, čak i za sitnice je zahvalan. Dok su njihovi muževi, mrcine koje samo cugaju i svađaju se, sve im teško i sve će žene. Zaista sam šokirana ovom razlikom, što valjda ranije nikad nisam primećivala.
