Ispovesti

Sedim jutros u Urgentnom centru, čekam zakazan pregled, u međuvremenu dolaze hitni slučajevi i među njima bračni par. Žena u teškom stanju, požutela, skoro operisana i u teškim bolovima, jeca, suprug je teši i pridržava da ne padne ili pomaže da sedne. Ona već gubi strpljenje, suprug se bori s njom da je smiri, a prisutni u čekaonici ili blenu blagotelećim pogledom ili prevrću očima. U jednom trenutku suprug je morao da ode po lekove, prišla sam da je pričuvam dok je odsutan i probala da joj objasnim da će rezultati brzo, da proba duboko da diše i da ne razmišlja o najgorem. Poenta priče, mnogo smo bre stoka od naroda. Lakše da se prevrću oči nego da se kaže lepa reč čoveku ili da se pomogne u teškom trenutku.