Daj svoje mišljenje.
Volim i dalje svog muža, ali me je naš brak emotivno veoma iscrpeo. Po kući, čak i kad ima slobodan dan ne radi ništa, osim što po cele danš igra igrice. Sve oko deteta i kuće radim sama, iako na početku nije bilo tako. Umanjuje sve što činim za porodicu, baš sve je pogrešno što uradim ja lično. Povrh svega, imali smo jako važan dogovor, da kupimo samo našu nekretninu i ne bismo trpeli i dalje ni za šta, pritom, iako živimo u malom i ružnom gradu, gde slabo ima posla, bila sam spremna da pristanem i na kompromis da se, u taj veći, koji smo planirali za novi, naš stan, ne selimo odmah, već da ga par godina izdajemo. Iako sam ja spremna na razne varijante, on ne želi nijedan kompromis, već je bez mene, doneo odluku da diže kredit kojim će renovirati sprat kuće koji se vodi na njegovog oca. Mislim da ću, ako se sve ovako nastavi, izgubiti razum. Malo je reći da sam besna i očajna, a on mene krivi za sve i govori kako sam nezahvalna.
