Ne znam što mi je, al s 29 godina sam počeo gledajuć serije, gdje mi dragi likovi umiru il pate, zazivat Boga da im pomogne. Znam da je bizarno i da je to sve gluma, al ne mogu vjerovat da mi se to sad događa, a ne recimo kad sam bio dijete. Toliko je boli oko nas, napaćenog svijeta pa valjda želim makar da likovi iz serije pronađu sretan kraj. Ne kaže se bezveze "Nije život bajka.", al što serija ne bi bila bajka sa sretnim završetkom. Ovdje se referiram najviše na Greys anatomy 22. sezonu.
Ostavi svoj komentar
#319
Uvek nosim krupne pare, i onda pitam devojku da plati racun da ja ne sitnim hehe
odobravam 1111 • osudujem 7279 • komentari 63
Detaljnije
Ispovest dana
Udata sam i ne znam zašto ljudi od mene očekuju bog zna šta. Ne, neću da živim sa svekrvom u istoj kući. Ne, ne želim da pravim zimnicu, kolače, sarme, ajvare. Ne, neću da se družim sa ljudima čije su...
odobravam 255 • osuđujem 42 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Moj dečko je prebio mog brata ne znajući da mi je brat. Kaže video sam da se neki lik muva oko tebe, pa sam mislio da ti je to neki udvarač. E, to je pravi muškarac. A ne ove sekaperse koje se plaše i...
odobravam 58 • osuđujem 2020 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Imam bebe blizance, ali me jedno nervira. Ako se obojica rasplaču, a sami smo, uzimam ovo jedno, hranim, presvlačim i tepam mu. Dok se ne najede i dok nije skroz zadovoljeno, ne uzimam ovo drugo, iako...
odobravam 54 • osuđujem 2202 • komentari 0
Detaljnije
