Nekako sam potpuno emocionalno otupio. Ne želim nikome zlo, i dalje sam pristojan i izbjegavam sukobe, ali nemam više nikakvu empatiju prema ljudima. Majka me ostavila dok sam bio mali, a otac alkoholičar se s vremenom razbolio i sve je palo na mene. Rastao sam sam, bez prave podrške, često siromašan i laka meta kroz školu i kasnije. Danas ne osjećam ništa kad čujem da je netko umro, razbolio se ili postao roditelj. Navikao sam biti sam i kao da sam izgubio sposobnost da me takve stvari dotaknu. Ponekad se pitam znači li to da je nešto pogrešno sa mnom, iako nikome ne želim naškoditi.
Ostavi svoj komentar
#93
Inače kad piškim gađam zidove šolje, ali ne danas. Danas mi je rođendan i piškim u centar! Nek žubori potočić.
odobravam 12098 • osudujem 616 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
Imam stomatološku ordinaciju i skroz slučajno sretnem druga iz srednje, posle skoro 10god. Toliko me je zabolelo kad sam videla da izgleda dulpo starije od nas, jer radi teške fizičke poslove, nije im...
odobravam 481 • osuđujem 15 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imam 25 godina i imam jako dobar posao. Moja devojka ne zna moje prihode i misli da nemam novca. Tako da nam ona plaća sva putovanja i uživanja dok ja svoj novac trošim na druge žene. Meni je lepo dok...
odobravam 61 • osuđujem 1581 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Moj dečko je prebio mog brata ne znajući da mi je brat. Kaže video sam da se neki lik muva oko tebe, pa sam mislio da ti je to neki udvarač. E, to je pravi muškarac. A ne ove sekaperse koje se plaše i...
odobravam 69 • osuđujem 2314 • komentari 0
Detaljnije
