Zima 2025, trudna sedmi mesec, napolju zaleđeno sve. Morala da odem do marketa, do kog moram da se penjem uz dugu strmu ulicu. Jedva sam se popela nekako, em pazila da ne padnem, em mi teško zbog stomaka. Imala još malo puta pred sobom, umorna gegam se kao pingvin. Iza mene dolazi džip interventne i ide polako za mnom. Ja mislim ne mogu da prođu od mene, pa se nespretno sklonim u stranu da ih propustim. Gospoda došla paralelno sa mnom, zaustavili džip, spustili prozor i počeli da mi se smeju u lice da su im suze pošle od smeha. Stajala onako šokirana i povređena kao pokislo kuče dok nisu otišli, onda sam se na mestu rasplakala. Dan danas se setim toga i pobesnim. Kako nekome trudnica koja teško hoda može da bude smešna, a pogotovo nekome u uniformi koja BI TREBALO da uliva sigurnost?
Ostavi svoj komentar
#338
Jedem porodični sladoled i na porodicu ne mislim.
odobravam 1769 • osudujem 829 • komentari 26
Detaljnije
Ispovest dana
Nedavno sam nabavila psa i primjetila sam da kad ga dečko mazi ima iste pokrete ruke kao i kad mene mazi. Ne sviđa mi se to, a ne znam šta da radim.
odobravam 17 • osuđujem 269 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Radim kao serviser medicinskih aparata i na dječijoj hirurgiji sam vidio šta znači borba za život. Djevojčica iz doma za nezbrinutu djecu se bori sama sa neizlječivom bolesti, bez podrške ikoga, a kaž...
odobravam 1159 • osuđujem 25 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Razveli smo se prije 4 godine. Imamo dijete ali ja ne šaljem alimentaciju jer mislim da će te pare potrošiti na sebe a zadnji put sam vidio dijete prije 2 godine. Ne pere me grižnja savjesti jer znam ...
odobravam 80 • osuđujem 3137 • komentari 0
Detaljnije
