Daj svoje mišljenje.
Godinama sam se trudila da zatrudnim, tačnije 5 godina. Imam drugaricu koja je imala isti problem, takođe i radimo zajedno. Išla sam na testiranja, često smo pričale o tome, jer je i jednoj i drugoj bilo teško zbog toga. I hvala Bogu u međuvremenu sam zatrudnela i dobila svoju bebu, svoj najveći blagoslov. Nikome nisam htela da pričam do 3 meseca, srela sam je u gradu u rekla sam joj njena relacija mi je bila odvratna. Samo me je pogledala onako iznenađeno i nije ništa rekla, samo je rekla super i otišla. Ja razumem kolko je teško i sve, ali kako možeš biti takva osoba i da ti nije drago zbog tuđe sreće prijateljice?
