1995. godina. U moje selo se doselilo mnogo izbeglica, među njima i jedan dečak koji je dve godine kasnije pošao sa mnom u prvi razred. Družili smo se sve vreme, na polugodištu mi je rekao da se seli jer je njegov otac dobio bolji posao u drugom mestu. Plakao sam kao kiša, iako sam bio dete znao sam šta je drugarstvo, pravo drugarstvo. Kako tada nije bilo mobilnih, fejsbuka i ostalog nisam mogao da stupim u kontakt sa njim nikako. Vreme je prolazilo, više puta sam se raspitivao za njega, ali ništa. Vremenom odlazim na studije u Novi Sad, posle par meseci na jednoj stanici prilazi mi lik sa pitanjem: ''Druže ja sam ovde novi, aj mi reci koji bus ide za... '' i tu nastaje muk, zagrljaj i bezbroj suza, to je bio on, drugar moj!
Ostavi svoj komentar
#85
Nekad stvarno uzivam da slusam Justina Bibera, mogu da ga slusam satima, pogotovu pesmu Never say never. Je l sam mnogo grešan?
odobravam 3959 • osudujem 7686 • komentari 346
Detaljnije
Ispovest dana
Ovaj sajt mi je pomogao da se ne ubijem, čitam ga već nekoliko godina, i vidim da ima još ljudi kao ja, bez novca, bez posla, bez prijatelja. Hvala vam što postojite. ❤
odobravam 507 • osuđujem 13 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Ne želim na tim bildinge. Ne treba mi nova porodica na poslu, imam svoju. Ne treba mi da glumim od radnog mesta kuću niti da živim za posao. Odradim radno vreme, odem kući. Dobar sam radnik ali želim ...
odobravam 2212 • osuđujem 98 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Kada me suprug ostavio samu sa 2 male djece njegova majka je došla kod mene, plakala i tražila da joj oprostim. Rekla sam joj da nije ona kriva, a ona je uporno govorila da je sigurno ona kriva i da n...
odobravam 5325 • osuđujem 54 • komentari 0
Detaljnije
