1995. godina. U moje selo se doselilo mnogo izbeglica, među njima i jedan dečak koji je dve godine kasnije pošao sa mnom u prvi razred. Družili smo se sve vreme, na polugodištu mi je rekao da se seli jer je njegov otac dobio bolji posao u drugom mestu. Plakao sam kao kiša, iako sam bio dete znao sam šta je drugarstvo, pravo drugarstvo. Kako tada nije bilo mobilnih, fejsbuka i ostalog nisam mogao da stupim u kontakt sa njim nikako. Vreme je prolazilo, više puta sam se raspitivao za njega, ali ništa. Vremenom odlazim na studije u Novi Sad, posle par meseci na jednoj stanici prilazi mi lik sa pitanjem: ''Druže ja sam ovde novi, aj mi reci koji bus ide za... '' i tu nastaje muk, zagrljaj i bezbroj suza, to je bio on, drugar moj!
Ostavi svoj komentar
#247
Jednom sam, cekajuci red u supermarketu, veoma intenzivno prdnuo. Ljudi su pomislili da je negde iscureo amonijak i poceli da beze iz supermarketa.
odobravam 10820 • osudujem 472 • komentari 27
Detaljnije
Ispovest dana
Moj muž sada ima 73 godine i tek sada vidim da su sve one priče bile u pravu, da će mi kad tad presesti tolika razlika u godinama. Radili smo zajedno. Bio mi je mentor. Ja mlada praktikantkinja od 24 ...
odobravam 63 • osuđujem 103 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imam pametnu vagu u kupatilu koja mi na telefon pošalje informaciju o svakom merenju. Tako sam uhvatila da muž dovodi ljubavnicu u stan. Uzeo je bolovanje zbog zubobolje, a ljubavnica je stala na vagu...
odobravam 1954 • osuđujem 64 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Podgorica, Crna Gora. Juče smo svi porodično otišli na sud-majka, sestra, brat i ja, povod je bio ostavinska rasprava posle smrti mog oca. Oni se obukli elegantno, ja apa drapa. Brat nas vozio, usput ...
odobravam 3415 • osuđujem 54 • komentari 0
Detaljnije
