Ispovesti

U stanju sam da se na osnovu jedne recenice ili gesta zaljubim u neku devojku. Jednom je jedna koleginica koju do tad nisam nesto primecivao pomenula da je procitala skoro Idiota od Dostojevskog i ja sam odmah uobrazio kako je ona ista Nastasja Filipovna (mora da je zato i citala), kako je kulturna i jedna nezna, osetljiva dusa, kako uvece verovatno sedi sama pored kamina i pijucka vino dok cita a u pozadini idu Polovecke igre, kako sigurno zna i ruski a i francuski, ruski jer cita Dostojevskog francuski jer je prisutan cesto u ruskim romanima. Ona razume ljude, razume svet, ona s*re samo latice ruza. I slicne budalastine sam tako izmisljao da bi se na kraju ispostavilo da nije ni citala Idiota vec joj je bilo glupo da kaze da nije jer smo pricali u durstvu o tome. Zasto sam toliki idiot, pojma nemam.