Daj svoje mišljenje.
Posao mi je da čuvam dete od dve godine, za koje sam se prilično vezala. Dnevni raspored uključuje i dve šetnje ili igrališta. Kad god smo u parku, prodavnici ili nekom drugom javnom mestu, ljudi i deca me oslovljavaju sa "njegova mama" i meni to ne smeta, jer ako im ne kažem ljudi ne mogu znati. Ono što mi ustvari smeta je osećaj stezanja u želucu jer sam po čitav dan okružena mamama i decom koji se sa njim igraju, a ja već godinama bezuspešno pokušavam da dobijem dete. Taj osećaj je strašan i ne znam kako da se pomirim sa tim. Bez obzira na sve osećaje, ovo dete volim svim srcem, kao da je moje i u njemu povremeno nađem neku utehu.
