Daj svoje mišljenje.
Imao sam sina, sportistu, odličnog učenika, budućeg reprezentativca, ponos moj. Imao je petoricu najboljih drugova, jedan je bio ženskaroš, drugi mangup, treći je problematičan, četvrti moglo bi se reći tužan, a peti pravi zabavljač, vragolan. Sva šestorica različitih karaktera a opet najbolji drugovi. Jednog dana se moj sin nije vratio sa treninga. Udarila su ga kola. Dvadeset i dva dana se borio, ali je izgubio. Dvadeset i dva dana oni nisu izlazili iz bolnice, dvadeset i trećeg su plakali kao mala deca. Na njegov rođendan koji nije dočekao nažalost smo otišli na groblje, ja, žena i kćerka i ono što sam video taj dan mi je samo dokazalo koliko su se oni voleli. Sva petorica sede na ivici groba, piju pivo i pričaju sa njim. I tako već 10 godina na njegov rođendan oni dođu, sednu i pokazuju da pravo drugarstvo ništa ne može da prekine. Hvala im.
