Imala sam sreću da završim fakultet, nađem posao, nađem divnog muža, sa kojim sam pre 4 meseca proslavila 20 godina braka .Ali sam ostala uskraćena za ono najvrednije- decu. Muž i ja smo godinama pokušavali, odlazili na preglede, sve je bilo u redu ali jednostavno nije išlo. Ali nismo odustajali, nismo prestali da se volimo i da se nadamo. Sada imam 39 god, muž 43, pre 8 sedmica ostala sam trudna. Pre nekoliko dana sam saznala da nosim trojke. Nikad nisam verovala u čuda, dok mi se jedno nije ostvarilo. Nisam verovala u ništa, a danas verujem u sve.
Ostavi svoj komentar
#293
Namerno prelazim linije kad bojim!
odobravam 596 • osudujem 431 • komentari 35
Detaljnije
Ispovest dana
Moj muž želi decu, a ja ne. Nisam mu to rekla jer ne želim da ga izgubim, znam koliko želi da ima decu i porodicu. Želim da ostane sa mnom ali decu ne želim. "Radimo na bebi", ali ja krišom pijem pilu...
odobravam 92 • osuđujem 1677 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Žensko sam. I mrzim da zapošljavam žene. Te ima decu, ne može da radi do 5 popodne (radno vreme kod mene je od 10 do 6. Te se uda i oče da ode da radi iz drugog grada ili države. Te hoće da održava li...
odobravam 1323 • osuđujem 7104 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Moje drugarice koje nemaju momke, dakle slobodne devojke, uvek imaju nekog da im "pravi društvo" u kasne noćne sate. Nikad ih nisam pitala ko su ti likovi ali mi nije jasno da ove moje izađu u grad, m...
odobravam 111506 • osuđujem 185 • komentari 0
Detaljnije
