Majka sam. Volela bih da mi se sinovi nikad ne ožene, jer ja ne znam šta ću kad odu. Brak sa mužem mi je odavno loš i prosto ne mogu da zamislim da svaki dan provodim samo sa njim. Imam tri sina i imaju devojke, ali ja moram pored njih stalno da se borim za pažnju, pa često izmišljam bolesti ili neke situacije gde su mi potrebni. Želim da budu srećni, ali moj život će prestati kad odu od mene.
Posle prvog meseca rada u inostranstvu dobijem platu, sumu kakvu do sad nisam još videla na jednoj gomili, koja je dovoljna da bih mogla da odem u kupovinu i uzmem šta god mi srce poželi, ne razmišljajući o cenama. Nisam kupila markiranu odeću, novi telefon, auto, parfeme ni šminku. Otišla sam na salaš i kupila 5 kila različitih sireva, domaće kobasice i šunke i skuvala pinđur da se ja fino najedem kao kod kuće!
Kada odem u goste volim da mirišem prljave ženske gaće.
Jednom mi je dečkova četkica za zube upala u vc šolju. I ja sam je samo izvadila, plaknula i vratila u čašu. To veče nisam htela da se ljubim sa njim.
Idem na fakultet samo da bih mogao još 4 godine da ladim ja*a na kevinoj grbači.
Moja djevojka je udaljena od mene nekih 300 km, sviđa mi se i volim je ali ja kao muškarac imam potrebe koje ona ne može zadovoljiti jer nije tu i u meni se stvara želja za drugim djevojkama, što je po meni sasvim normalno. Sad ne znam kako da joj kažem da mi treba djevojka s kojom ću povremeno izlaziti, a da se ona ne naljuti i da ne izgubi povjerenje u mene.
Ispalo mi je sto dinara iz džepa, videla sam to, ali nisam htela da ih podignem jer me je bilo sram da neko pomisli da podižem tuđe pare na ulici.
Nosim čarape i po 10 dana, kada treba da idem kući kod druga samo obučem neke druge preko, a one ostaju ispod!