Pitala sam kolegicu s posla može li mi pričuvati sina od 4 godine, ona je taj dan bila slobodna, a ja sam trebala nešto obaviti. Rekla je da joj ne pada na pamet na svoj slobodan dan čuvati razmaženo dijete. Ja sam i prije znala dolaziti kod nje sa sinom, ona bi ludila kada bi dijete sve diralo po stanu. Nisam ni slutila da joj to baš toliko smeta, njoj smeta kad on vrišti. Jednom je moj sin u njezinoj sobi flomasterom šarao po ogledalu, ona je poludila i rekla da smirim dijete, a to se lako sve skine sa mokrom krpom. To je samo dijete, šta ono zna. Ona jako voli ronjenje i u stanu ima kolekciju raznih školjki i moj sin je to počeo dirati i jednu je razbio. Ona nas je doslovno izbacila iz stana i rekla da više ne dovodim svoje "razmaženo derište". Ona živi sa momkom i imaju mačku u stanu. U stanu mora sve bit na mjestu. Ja stvarno ne znam kako će ona kad bude imala svoju djecu, ona nema živača za jedno dijete, a za mačketinu ima. Užas. Jadan taj njen momak.
Ostavila sam dečka jer je nipodoštavao moj posao. Prema njemu, muzička kultura treba da se izbaci iz škola, a mi, nastavnici muzičkog smo nepotrebni.
Na plaži sam prodavao mini-fini krofnice i ponekad, kada bih sipao preliv na krofnicu, polizao bih je, i opet sipao.
Imam 26 godina i obožavam da slamam srca muškarcima. Do sada sam to uradila petorici. Sa nekima sam bila u vezi par meseci, sa nekima i par godina, ali je kraj uvek isti. Sa prvim sam raskinula tako što sam samo nestala. Kao da ga nikad nisam ni poznavala. Dok mi je on slao gomilu poruka, zvao po 10 puta na dan, a na ulici kad me vidi molio za objašnjenje, naravno nikad ga nije dobio. Jednog sam optužila da me je prevario i raskinula, a sa druga dva raskinula zbog svađa koje sam ja namerno započela, iz sitnica. Ali definitivno najbrutalniji raskid je bio sa mojim bivšim verenikom (2 godine smo bili zajedno). Zaprosio me je, ja se pravila srećna, nekako sam uspela i da zaplačem od sreće. Četiri dana posle, na njegov rođendan sam mu vratila prsten, uzela kutije, spakovala stvari dok je on sedeo na krevetu i plakao. Izašla iz stana i otišla. I on me je zvao, dolazio do mog drugog stana na vrata, molio me, ali nisam popustila.
Svaki dan mi počinje isto...Uzimam novac od majke da bih išao na rulet i tako već nekoliko meseci. I kada joj potrošim mnogo para, tj. izgubim na kocki i onako nikakav uđem u kuću i vidim nju nasmejanu kako gleda neku seriju i sa osmehom me pita šta hoću da jedem, dođe mi da sam sebe pljunem u facu... Moram da prestanem sa tim, mam 18 godina.
Prema devojci sam gad, zato što ne znam kako da je ostavim i želim da ona ostavi mene.
Moji roditelji nisu bogati, ali unatoč toj činjenici dopustili su mi da studiram u drugoj državi. Oduvek mi govore, ako nismo već mi, ti ćeš imati dobro obrazovanje. Mnogo para odvajaju za mene, a ja se provodim, za učenje i predavanja nisam zainteresirana. Grize me savest svaki dan... Želim da se promenim čim počne sledeća godina studija!
Sopstveni otac me je nazvao k*rvom, samo zato što je video da u jednom parku sedim dečku na krilu. Nemate pojma kako me je to zabolelo.
Profesor sam u jednoj srednjoj školi u Crnoj Gori. Pregledajući testove, jednom učeniku sam dao 1, iako je zaslužio 2. Razlog je bio taj što se isto zove i preziva kao lik sa kojim me je moja bivša djevojka prevarila. Nisam mogao da odolim.
Večeras sam izašao sa djevojkom po prvi put nakon dopisivanja. Upoznali smo se. Sjeli, pričali, smijali se. Bilo fino. Krenuli kući, padao snijeg, pod kišobranom stajali. Na rastanku sam je poljubio nakon čega me ona prekinula rečenicom "Pa ja sam u vezi, 11 mjeseci".