Ispod mog balkona juče su neka deca pravila sneška. Čekao sam priliku da se okupe oko njega svi zajedno ,da mi se nameste. Uzeo sam kofu ladne vode i polio ih odozgo baš kad su se sakupili oko njega da se slikaju. Neće više pod mojim balkonom...
Mnogo pijem energetska pića, i svaki dan se sve lošije osjećam i srce mi nepravilno radi. To nikome ne govorim jer imam osjećaj da nikoga i nije briga.
Roditelji su me ostavili jer sam rođen bez jedne noge.
Setam sa deckom, drzimo se za ruku... izgledamo prilično srećno...prolazimo pored mog bivšeg dečka kojeg ću voleti zauvek, maše mi sa smeškom i ja njemu uzvraćam... dečko me pita ko je on, ja mu odgovaram poznanik jedan... a bio mi je i ostao sve u životu. Kasnije mi stiže poruka od tog bivšeg " Baš si srećna " a ja mu odgovaram " Osmeh ne znači uvek da si srećan " :-(
Imam zalihu od 20.000 evra o kojoj moj muž ne zna ništa niti će ikad saznati. Najsmješnije u cijeloj priči je što potrosim pola njegove plate na krpice, tretmane i putovanja pod izgovorom da kao honorarac ne zarađujem redovno. Šta mogu kad sam našla ovcu za šišanje...
Spavala sam u diskoteci za vreme žurke na ekskurziji samo zato što me je bilo sramota da ustanem da igram jer sam debela.
Razmišljala sam dugo da uzmem maminu zlatnu narukvicu i da je prodam jer sam u dugovima. Prodala sam i grize me savest.
Ne znam kako da kažem mužu da sam postala previše dobra za njega. Otkad sam smršila, dobila sam i unapređenje. Desetak muškaraca na mom poslu koji su lepši, voze bolja kola i imaju bolje kuće / stanove od mog muža su se zainteresovali za mene. Mislim da zaslužujem bolje.