Vecinom mi je dosadno u životu, ako ne radim, poludim. Većina nas radi da preživi, a ja uz to radim i da ne upadnem u depresiju jer jedino se mogu osloniti na svoj posao da mi ispuni dan. Svi “prijatelji” su mi u drugom gradu i uglavnom neman s kim ni da odem na kavu. Mislim da su oni meni bitniji nego ja njima. Odem ja i sama, ali čovjek sam i ja. Mi smo socijalna bića. Samo želim s nekim s kim ću moći u šetnju nekad, dijelit neki zajednički hobi. Imam dečka. On za razliku od mene ima prijatelje i naravno da ima svoj život. Meni je to super, ali želim tako nešto i za sebe. Njemu je krivo zbog situacije, ali on mi tu puno ne može pomoći. Nisam dosadna, nit glupa. Možda jer ne pijem i ne pušim i nisam bila od izlazaka pa sam svima odmah čudakinja. Ne znam. Tužno baš. A većinom sam baš empatično stvorenje koje većinom bude iskorišteno od strane drugih ljudi. Valjda cili život od te silne želje za samo bar jednim pravim prijateljem za sebe.
Koliko je čudno današnje vrijeme zbog pametnih telefona, shvatila sam to kad mi je momak više puta rekao da mora da ide u vojsku, jer je obavezna u njegovoj državi. I onda sam shvatila kako se danas potpuno drugačije čeka momak koji je u vojsci, nego prije 50 godina. Danas radimo, imamo telefone i jako brzo živimo, i izvikano je to famozno "čekanje", jer imamo svoja posla za obavljati. A prije žene nisu radile, pa je to bilo "VAU".
Neopisivo me nerviraju ljudi koji se prave da ne znaju za neke zvijezde narodne muzike. Da se razumijemo, slušala sam ju u izlascima dok sam bila mlađa, ne slušam ju doma, paše mi eventualno kad popijem koju. Neka svatko sluša što mu paše, ali ne možeš mi reći da imaš 40 + godina na Balkanu i da nisi čuo za Draganu Mirković npr. Ne moraš znati nijednu pjesmu, ali da nisi čuo, pa ne vjerujem. Ne slušam ni ja opernu glazbu pa znam tko je Ivanka Boljkovac. Samo da bi se uzdigli jer kao inteligentniji si ako ne slušaš narodnjake.
Sinoć sam bila sa društvom izašli, igrali, pevali. Super provod. Momak koji mi je jako drag (nikad nisam zamišljala da smo jedno za drugo, a zaljubljen je u mene već neko vreme) uhvatio me je za ruku i igrali smo. U jednom momentu mi je skliznuo prsten koji nosim i direktno spao u njegovu šaku.
Nikada nisam imala problem sa prstenjem, da gubim ili da sklizne samo tako. Verujte mi da ne prestajem da razmišljam o tome. Da li mislite da to može nešto da znači, zanimaju me vaša mišljenja?
Mesečno zarađujem 650 000 dinara kao zaposlenik (nije nikakva ilegala u pitanju), i ne volim svoj posao. Najradije bih ga promenio, ali nigde neću te pare zarađivati. Osećam da me posao polako ubija. Nesrećan sam i neispunjen. Znam da se mnogi osećaju kao ja sa puno manjim platama, i da po tome "nemam" pravo prigovoru, ali ne znam što učiniti. Para je super, otplaćuje kredite, imam za sve što mi treba i pola toga stavim na štednju.
Bivši posle raskida se setio da se "trudi" i da se pomirimo ali ja nisam želela jer sam davala više šansi u vezi. Kad je shvatio da nema ništa od pomirenja optužio me je da sam ga zavlačila i da mi je cilj bio da on pati posle raskida.
Radim u specijalnoj školi za gluve. U više navrata mi se omaklo da sam glasno prdnuo, ali klinci nisu primetili. :D
Da li sam ja toliki baksuz da nađem savršenog čoveka za sebe, sve funkcioniše, sve super, ma ja ne znam da li ima manu, u našem odnosu samo jedna stvar ne štima, ali mi ta "stvar" toliko smeta da svako veče plačem sama. Neko će se možda smejati, ali ne slažemo se oko rasporeda u spavanju i ja sam ubeđena da on ima neku spavaću bolest. Ljudi to je čovek koji bi zaspao na kamenu na -10, ne preterujem. Radimo slične poslove, dakle nije da on radi 16h dnevno, ali on ulazi u kuću i leže. Svaki dan kao samo 3 min i onda spava od 16h do 19h recimo dok ja ne poludim i počnem da vičem. Nakon toga jedemo, pogledamo slagalicu i nije još ni 20h njemu se spava! Onda se tu prepiremo i dok odem da se istuširam on je opet zaspao... Ako ga ne oteram u sobu tu prespava do alarma za posao. Nigde ne možemo da odemo, ništa da radimo, jer će zapati i u gostima. Seksa slabo jer mu se uvek spava. Bukvalno ne znam šta da radim.
Žene u ex yu su jako slabo obrazovane, čak i one koje su završile fakultete. Nemam sa njima o čemu da pričam. Muzika, ukus nula. Filmovi takođe. Ne čitaju što čitam ja. Da bih samo dobio sex, morao bih da slušam njihova meketanja o šminkanju, krpicam i sl. Ja ih izbjegavam jer druženje sa njima bi značilo: imam sex ali zaglupljujem. NE, hvala.
Prababa mi je jako stara (ima 97 godina), i živi sa nama. Kada god zaspi na našem trosedu, što smo joj rekli da ne radi, ja joj obavezno prdnem u neporednoj blizini.